Saopštenja za javnost

Ikonica

DA za Srbiju bez GMO! DA za zdravu Srbiju!

„DA“ za Srbiju bez GMO bio je najvažniji zaključak na međunarodnoj konferenciji o primeni GMO tehnologije, i njenim štetnim uticajima na zdravlje čoveka, sistemsko uništavanje poljoprivrede i ekonomije Srbije, koju su organizovali Građanska inicijativa Srbija bez GMO, Fond Organska Srbija, Festival zdravlja Beograd i Dom Zdravlja „Stari grad“.

Republika Srbija, prema Zakonu o genetički modifikovanim organizmima donetim 2009. godine, strogo zabranjuje gajenje proizvoda od GM organizama u komercijalne svrhe i potrebe trgovine. Ipak, nasuprot postojećem restriktivnom zakonu, samo u 2010. godini, otkriveno je 200 tona GM soje na našim poljima, dok su tokom 2011, od 26 uzoraka gde se tražila GM soja, samo 3 uzorka bila negtivna – 23 uzorka, bila su genetski modifikovana.

Nepoštovanje zakona kada je reč o obeležavanju namirnica dobijenih od GM organizama, takođe predstavlja ozbiljan problem. Prema rečima uglednih profesora iz regiona, ovaj član zakona se ne poštuje ni u EU – GMO proizvodi nemaju deklaraciju kao oznaku, a shodno zakonu SAD, GMO hrana čak ni ne mora biti obeležena. Kršenje zakona ne podleže samo pravnim, već i etičkim pitanjima. Politika, ekonomija, interes?

Oko 70 gradskih i opštinskih skupština je tokom proteklih meseci usvojilo Deklaraciju protiv uzgoja, korišćenja i prometa GMO i kako navodi prof. Miladin Ševarlić, uprkos pristupanju Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, naša zemlja nije u dužnosti da prihvati uvoz GM hrane, ukoliko ne želi: „Čak i kada bi zanemarili rezultate dostupnih nezavisnih istraživanja o izrazito negativnim prehrambeno-bezbednosnim posledicama korišćenja GMO u ishrani eksperimentalnih životinja – a njih ne smemo zanemariti zbog mogućih posledica po zdravlje sadašnje i budućih generacija – Srbija nema nijedan proizvodno-ekonomski razlog da dozvoli promenu sadašnjeg zakona o GMO i uvođenje GMO u poljoprivrednu proizvodnju ili promet proizvoda koji su poreklom od GMO.

Prof. dr John Fagan, ističe da je GMO još jedan korak u sužavanju slobode proizvodnje hrane, a čije posledice mogu biti dalekosežne i trajno opasne. „Problem nastaje kada nauka ode predaleko, te se ruše vrednosti lokaliteta, kulture i etike savremenog doba. Kontrola uzgoja, distribucije i deklaracije robe svedena je na minimum, a zakoni se poštuju samo u teoriji. Ljudi imaju pravo da znaju šta unose u svoj organizam, a GMO hrana kao produkt spajanja nesrodnih vrsta i veštačkih organizama – izazivača brojnih bolesti, poremećaja i alergija, nikako ne može biti povoljna po zdravlje čoveka.“

Fizičarka i ekološka aktivistkinja dr Vandana Shiva kaže da danas više od dve milijarde ljudi na svetu pati od posledica loše ishrane. „GMO sistem je povezan sa jakim političkim sistemima i nasrtljivim metodama koorporacija da dođu do značajnih profita –  a mi, kao deo društva i sistema, moramo biti jači od monopola i manipulacije. Ugroženo je naše zdravlje, zdravlje naše dece, naše budućnosti. Junaci prave hrane su baštovani i mali poljoprivrednici, naše majke i naše bake, kuvari iz komšiluka, baštovani sa pijace i koristim priliku da ih pozovem da se posvetimo odbrani, bez obzira na to koliko bi korporacije želele da preuzmu naše seme i hranu. To im nećemo dozvoliti. I kada ustanemo zajedno, svako od nas na svojem malom mestu, jedno u solidarnosti, jedno u zajedničkoj posvećenosti slobodi semena i slobodi hrane, jači smo od većine brutalnih korporacija i njihovih diktatura.“ Kao zaključak, navela je da ljudi koji zaboravljaju vrednost malog, žrtve su „dinosauruskog mentaliteta“ koji vidi samo veliko. „Mi zaboravljamo“, rekla je, „da su dinosaurusi izumrli“.


Prof. dr. sc.  Marijan Jošt
, Monsanto doživljava kao najsurovijeg igrača u moru multinacionalnih koorporacija, ipak, problematiku GMO obrazlaže na sledeći način: „U evropskim zemljama, Italiji, Francuskoj, Austriji, Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, delom Nemačke, Grčkoj i Luksemburgu potpuno i beskompromisno je zabranjen uvoz i stavljanje u promet GMO žitarica. Narod Evrope, kao i Hrvatske je u visokom procentu protiv uvođenja GMO, ali je Evropska komisija pod ogromnim pritiskom SAD i korporacija koje se bave proizvodnjom ovakve hrane, koji na sve načine pokušavaju da dokažu de je neprihvatanje GMO društveno neodgovorno ponašanje. Opet naglašavam da GMO ne može da iskoreni glad u svetu. Dokaz za to je činjenica da se u poslednjih 15 godina, otkako se u Americi i Argentini seju GMO usevi, broj gladnih povećao. Nije u pitanju količina proizvedene hrane, već način raspodele. Dok bogati imaju hranu u izobilju, siromašni i dlaje umiru od glasi. GMO usevi ne samo da ne mogu da povećaju rod useva, već su, istovremeno, zbog jakih hebricida koji se koriste u njihovom uzgoju, najozbiljnija pretnja po zdravlje čovečanstva! Nažalost, mali prepotentan čovek zamišlja da može bez posledica da promeni prirodu, pa tako dok se nekada čovek bojao prirode, danas je došlo vreme da se za prirodu borimo!“

Autor prve nacionalne Deklaracije protiv GMO prof. dr Miladin M. Ševarlić, ističe da rezultati svih dosadašnjih anketa ukazuju da građani ne žele GMO i da smo moralno obavezni da svojim naslednicima ostavimo Srbiju bez GMO. Srbija je po agrarnim resursima potecijalno relativno značajan izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i svoju pozicioniranost na međunarodnom tržištu treba da obezbeđuje sa proizvodima iz organske i integralno kontrolisane poljoprivredne proizvodnje, a ne uzgojem, preradom i plasmanom proizvoda na bazi GMO. Pored etičkih, zdravstvenih i ekoloških razloga, Srbiji nisu potrebni GMO u poljoprivredi i zbog procenjene štete u godišnjem iznosu od 500 miliona evra po osnovu uvoza GMO za uzgoj samo pet kultura (kukuruz, soja, uljana repica, krompir i paradajz) i razlike u ceni koju na tržištu možemo da ostvarimo između navedenih GM proizvoda i istih koji nisu modifikovani, a sve su više traženi i sa stalno rastućom cenom na međunarodnom tržištu. Procenjenu štetu treba uvećati za ekonomski nemerljive posledice gubitka nacionalne održivosti i nezavisnosti u prehrambenoj bezbednosti stanovništva, direktne i indirektne gubitke po osnovu likvidacije domaće proizvodnje semena, sadnog materijala i priplodne stoke – najprofitabilnijeg dela agrobiznis sistema u Srbiji, kao i radnih mesta u tim sektorima agrobiznisa i sa njima povezanim sektorima privrede, učešća naših semena i sadnog materijala na tržištima drugih zemalja i gubitka marketinške prepoznatljivosti da proizvodi iz Srbije nisu genetički modifikovani.

Republika Srbija treba da se obaveže da će staviti moratorijum na izmene  Zakona o genetički modifikovanim organizmima donetim 2009. godine u  trajanju od deset godina – zaključak je sa održane konferencije.


IMAMO PRAVO DA ZNAMO ŠTA JEDEMO I ŽIVIMO U ZEMLJI BEZ GMO.

IMAMO PRAVO DA BUDEMO ZDRAVI!

Saopstenje sa medjunarodne konferencije o GMO

Advertisements

Filed under: Saopštenja, ,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: