Saopštenja za javnost

Ikonica

#споделидобрина – Добро. А зошто споделуваме?

Има неколку постови тука на блогов кои ми се врежани длабоко и кои секогаш со милина во душата ги споделувам или референцирам кон нив кога сакам да влезам во некој муабет. Еден од нив e и: Што е поважно: моменталното искуство или неговото споделување?

Често си го препрочитувам, иако е краток… ме тера да размислувам што и зошто сум споделувал изминатиот период. Технологијава не направи зависници од зададен контекст… Имате друштво, пријатели со кои периодов одлично се согласувате… си ги имате муабетите, си ги сфаќате шегите… и сакате буквално секоја радост, секое разочарување да го споделите прво со нив.  Нормативот налага да ја преџвакате информацијата заедно сo нив… колективно.

Неодамна направивме истражување со Рејтинг кое погледна малку под површината на просечниот Македонец на Facebook. Едно од прашањата таму се однесуваше токму на споделувањето. Еве ги одговорите…

Иако ова прашање не одговара детално за суштината на пораките кои ги пренесуваме со нашето споделување, сепак50% забава може да е доволен индикатор за мотивите и намерите.

Колку сме себични кога споделуваме? За кого споделуваме? За себе или за другите? Кој треба да се чувствува добро по споделувањето? Споделувачот или публиката? Многу прашања…

#споделидобрина

Ovde se može pročitati ceo tekst  http://komunikacii.net/12/19/spodeli-dobrina/ 

Napisano pod: Saopštenja, , ,

#činidobro – Učini dobru stvar

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria koja je u decembru objedinjena sa#činidobro tagom, bloger Mario Poje je pisao o ljudskosti danas u tekstu

Učini dobru stvar

Blagdansko vrijeme uobičajeno je za humanost i humanitarne akcije, jer su ljudi nekako više emotivni i suosjećajniji spram drugih, ali ova naša akcija se sasvim slučajno krenula u to doba godine što je samo pomoglo njenom odličnom rezultatu. Na našoj nacionalnoj televiziji ima jedna odlična emisija u kojoj se obrađuju razne životne teme, a jedna od njih je bila i tema o beskućnicama na našim prostorima. Moja dobra prijateljica Martina me shrvana nazvala nakon te emisije i rekla: “Poje ovo je grozno što ti ljudi sve proživljavaju, moramo nekako pomoći.” Blagodat interneta omogućila mi je da emisiju pogledam i nakon njenog emitiranja i sam se uvjerim u težinu njihovih životnih puteva.

Unatrag par godina s prijateljima odlazimo u dom za djecu bez roditelja i odnesemo im one najnužnije potrepštine, no te stvari planiramo tjednima unaprijed, ali za ovu akciju nismo baš imali puno vremena.

U ovom slučaju je sve bilo stvar implusa. Reko ajmo napraviti tweetUp na koji će ljudi donijeti neku od stvari koje žele donirati, oboje smo se odmah složili da je to super ideja i krenuli u realizaciju.

Napravili smo facebook fan page Učini Dobru Stvar, jer je on najbolja platforma za tako nešto realizirati, osmislili vizual, i pustili “van” da ljudi vide i držali fige da se odazove što veći broj ljudi. Martina je u cijeloj priči odigrala ključnu ulogu, od iniciranja ideje, pa sve do organizacije oko prostora i vremena okupljanja, a moja uloga je bila sve to što brže i bolje prenijeti ljudima na društvenim mrežama. Bez ikakve reklame, uz ono čisto iskreno share-anje naših prijatelja i poznanika, stranica je uskoro imala 300+ lajkova i još barem tolko share-ova, uz hrpe odobravajućih komentara.

 

Ovde se može pročitati ceo tekst http://pojemario.com/12/23/blog/ucini-dobru-stvar/

Napisano pod: Saopštenja, , , , , ,

#širidobrotu – Dobri ljudi koje smo sreli

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria koja je u decembru objedinjena sa#širidobrotu tagom, blogerka Marija Petrović je pisala o ljudskosti danas u tekstu

Dobri ljudi koje smo sreli

Vozimo se po nekoj zabiti, negde na Staroj planini… Na vrhu jednog brda drvo sa ogromnom krošnjom i dve babe pored sa dva psa čuvaju stado ovaca.

– Šta vas deco nagoni da idete ovuda?
– Volimo da se vozimo po prirodi.
– Aaaa… Ali šta vas nagoni pitam?
– Lepo nam je ovde 🙂
– Čekaj sine nešto baba da ti da.

Baba odlazi do drveta i čeprka po izlizanom cegeru. Dolazi do džipa i kroz prozor nam pruža kutiju od Vulkana, a unutra kugla sira. Okolo komadići nečega. Ja i drugar se gledamo i tako u nekoliko dugih sekundi razmišljamo kako da se izvučemo kad baba prekida neprijatnu situaciju.

– Na sine, uzmi. Domaći je.
– Neka bako, mi smo jeli. Ne bi da ti pojedemo ručak.
– Ma ima baba šta da jede. E sad, ti ako se gadiš nemoj da uzmeš. Ili uzmi.

Rale uzima komadić, i ja štrpnem malo, pozdravismo se sa babama i nastavismo vožjnu. U tišini. Zato što nam oboma stoji knedla u grlu.

– E jbt, baš šteta što smo pojeli one tvoje sendviče…

– A dobar je bio sir.
– Da. Jak.
Ovde se može pročitati ceo tekst http://palachinkablog.com/sr/dobri-ljudi-koje-smo-sreli/

Napisano pod: Saopštenja, , , , , ,

#činidobro – Što ćete reći Djedu Mrazu kad vas upita jeste li protekle godine bili dobri?

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria koja je u decembru objedinjena sa#činidobro tagom, blogerka Tadeja Bjažević je pisala o ljudskosti danas u tekstu

Što ćete reći Djedu Mrazu kad vas upita jeste li protekle godine bili dobri?

Nedavno me frizerka, u trenutku kad smo se zatekle same u salonu, upitala “Jeste li vidjeli da imam dvoje naučnika? I dečka?”
“Jesam, jesam” odgovorih, “Jeste li zadovoljni?”
“O da, jako. Čak mi je bolji od djevojke, snalažljivi i zainteresiraniji, ali …..”, zastane ona, tražeći riječ, “Malo je…….”
“Feminiziran?” pokušavam pomoći. “No, pa to nije problem. Najpoznatiji i najuspješniji svjetski frizeri su upravo takvi.”

“Ma da, ali …… znate”, nastavila je, “neke su mi mušterije zaprijetile da nikad više neće kročiti u moj salon ako ih on dotakne, a ja si ne mogu priuštiti da ih izgubim.”

Kako sam tih dana već bila prilično iznurena tom temom, a bilo mi je jasno da je i njoj sve jasno, ali je stavljena pred zid, nisam držala moralno političke govore i kratko sam zaključila kako mene zbog toga sasvim sigurno neće izgubiti.

A onda mi je rekla da će joj i šogor ostati bez posla i da …….Osim plivanja, više gacanja kroz pličine naših vlastitih življenja, dnevno nas presreću prosjaci svih profila, potrebni svega, zvone na vrata, lupaju o prozor automobila. Između TV emisija i reklama provlače se pozivi za ad hoc pružanje pomoći. Nazovite ovaj ili onaj broj i pomozite.

Izmjenjuju se s novinskim člancima u kojima se izražava sumnja u način na koji su tako prikupljeni novci utrošeni.Ima dana, prečesto ima dana kad očajnički želim čuti i doživjeti nešto dobro, nešto lijepo. Ne mora se nužno dogoditi meni niti ikom mome, samo da je dobro, da je dobra i lijepa vijest.

I nisam od onih koje zahvaća euforija prosinca, mjeseca činjenja dobrog. Jer to dobro činimo, i dobri smo ili bismo trebali biti, a nismo, bez obzira na doba godine.
Što je jedan prosinac u moru mjeseci i godina kroz koje prolazimo namrgođeni, jadni i zlovoljni.

Jer s godinama ti su pozivi na SOS momente dobrote, postali naš način življenja i djelovanja.

Umjesto da je opće dobro osnova našeg življenja, a da se pozivi za dodatni angažman dobrog u svima nama, upućuju samo i jedino u slučajevima iznenadnih, neočekivanih tragedija i nesreća velikih razmjera, mi vrlo često nečije osnovno dobro, osiguravamo i omogućavamo tek izvanrednim akcijama.Bila sam na koncertu pred neki dan. Koncertu koji, želim to vjerovati, osim ljudi istih glazbenih afiniteta, okupi i ljude istog mentalnog i emotivnog sklopa. Koji uvijek u sebi sadrži nevjerojatnu količinu želje i nade u dobro, koji poručuje #činidobro.

I između tisuća i tisuća stihova kojima taj pjesnik upravo nepodnošljivom lakoćom vladanja jezikom i rimom opisuje svaku moguću ljudsku emociju i situaciju, nekako mi danima zvoni u glavi jedan njegov stih, “Jesu li to stvarno bili bolji dani ili smo bolji bili mi?”

 

Ovde se može pročitati ceo tekst http://doubletkitchen.blogspot.com/2013/12/price-petkom-sto-cete-reci-djedu-mrazu.html

Napisano pod: Saopštenja, , , , , ,

#širidobrotu – Što je zajedničko za Apple iPod, „House of Cards“ i Beyonce?

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria koja je u decembru objedinjena sa#širidobrotu tagom, bloger Vladimir Vulić je pisao o ljudskosti danas u tekstu

Što je zajedničko za Apple iPod, “House of Cards” i Beyonce?

Uobičajeno je mišljenje da je Apple iPod prvi prenosivi digitalni muzički uređaj koji se pojavio na tržištu i to 2001. godine. Međutim, prvi uređaj ovog tipa se pojavio još daleke 1996. godine – to je bio Audio Highway Listen Up kojeg je napravio Nathan Schulhof. Ubrzo su uslijedili i drugi plejeri  –SaeHan/Eiger MPManDiamond Rio i HanGo Personal Jukebox.

Međutim, Steve Jobs je smatrao da su svi postojeći uređaji bili užasno loši, pa je Apple predstavio svoj iPod, kao i onlajn muzičku prodavnicu, iTunes, koji su doveli do prave revolucije u industriji zabave i stvorili novo tržište, a Apple transformisali iz kompanije koja se bavi kompjuterima u kompaniju koja se bavi zabavom. Istinska Appleova inovacija je bio novi poslovni model koji je predstavljao kombinaciju hardvera, softvera i usluge. iTunes prodavnica je konačno omogućila jednostavno i legalno preuzimanje muzike u digitalnom formatu za svega 99 centi po pjesmi. Ova cijena je utvrđena nakon detaljnog istraživanja tržišta, uprkos urbanoj legendi da Apple nikada ne sprovodi ovu marketinšku aktivnost. Apple je uzimao manje od tadašnjih muzičkih maloprodaja (15% u odnosu na 27%), a dio kolača koji su dobijale diskografske kuće je bio veći (60% u odnosu na 32%). Na taj način, Apple je postao lider na tržištu digitalne muzike. Istovremeno, muzički album je drastično izgubio na značaju, a singl je stavljen u fokus čitave industrije.

 

Ovde se može pročitati ceo tekst http://digitalizuj.me/2013/12/sto-je-zajednicko-za-apple-ipod-house-of-cards-i-beyonce/

Napisano pod: Saopštenja, , , , , ,

#širidobrotu – Virus dobrote, malo o ljudima i o tome zašto smo ja i moja kuma ridale u duetu

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria koja je u decembru objedinjena sa#širidobrotu tagom, blogerka Mahlat je pisala o ljudskosti danas u tekstu

Virus dobrote, malo o ljudima i o tome zašto smo ja i moja kuma ridale u duetu

Kako Vi, Oto, možete tako sa svakim lepo, pitali su Ota Bihalji Merina – To je zato što ja od ljudi ništa ne očekujem, odgovorio je on.

I kad god mi ovo dođe u misli, duboko se slažem da od ljudi ne treba očekivati da nas učine srećnima, da žive kako mi mislimo da treba, da nas vole kako mi želimo, sa svim tim sličnim stvarima koje inače očekujemo od ljudi i zbog kojih smo navodno nesrećni i razočarani. Ni od koga pojedinačno, od onih koje smo odabrali da budu naš ključ za sreću i crveni tepih ka udobnom životu.

Ali, s druge strane, ja sam od onih koji mnogo očekuju od ljudi, ljudskog roda, zato često pišem o nekim stvarima koje smatram nedopustivim. Ne očekujem ni od koga da moj mikro svet učini onakvim za šta sama nisam sposobna, ali očekujem da naš zajednički svet čine boljim.

Sviđa li vam se svet ovakav kakav danas jeste?

Verovatno ne. Ni meni.

Ne čini mi se, potpuno sam sigurna, da je sa dolaskom ove krize koja nema nameru da ode, došlo do ogromne krize na svim poljima pa i do ogromne promene u odnosu čovek – čovek, i nekako se plašim da ćemo se vrlo teško od toga oporaviti.  Dan nam počinje vestima o nekim ružnim događajima a nastavlja se neljubaznošću, nezaineresovanošću, gluvoćom, ćutanjem. Nemamo strpljenja čak ni da saslušamo druge, zaboga, i sami imamo svoje probleme. Učaurili smo se u sebe, plašimo se da drugima damo malo svog vremena, a kamo li nešto više od toga, kao da ćemo time nešto uskratiti sebi.

Ovde se može pročitati ceo tekst http://mahlat.rs/virus-dobrote-malo-o-ljudima-o-tome-zasto-smo-ja-moja-kuma-ridale-u-duetu/

Napisano pod: Saopštenja, , , , , ,

Novogodišnje zagrevanje u Stepi

Građevinska direkcija Srbije organizovala je proslavu Nove godine za najmlađe stanovnike naselja Stepa Stepanović na Voždovcu.

Više od stotinu mališana okupilio se sinoć u centru naselja na platou ispred svog vrtića kako bi okitili novogodišnju jelku i družili se sa vršnjacima iz naselja. Svi ukrasi na jelci izrađeni su od eko-materijala, a napravili su ih mališani iz vrtića u okviru svojih kreativnih radionica. Ideja Građevinske direkcije Srbije i PU Čika Jova Zmaj bila je da se deca kroz igru i zajednički rad  druže i razviju kreativnost. Starija grupa  dece izvela je novogodišnju predstavu za svoje drugare iz naselja, posle čega su upaljeni lampioni na velikoj novogodišnjoj jelci ispred vrtića.

Zašto je Stepa više od kvadrata? Zato što tu žive dobre komšije koje se druže, zajedno odrastaju i spremni su da pomognu drugima…

Novogodišnji praznici su prilika da se setimo dece kojoj je potrebna naša podrška: KompanijaPolimark je obezbedila pakete namirnica za Materinski dom Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici u Beogradu. Roditelji dece iz naselja Stepa Stepanović su se, takođe, odazvali inicijativi i pripremili 100 paketa sa garderobom, igračkama i slatkišima za Materiniski dom u u Zvečanskoj ulici. Na priredbi je organizovana i humanitarna prodajna izložba čestitki koju su napravila deca iz vrtića.

Vrtić „Leptirić“ je prva predškolska ustanova otvorena u naselju Stepa Stepanović u novembru ove godine. U toku su projekti izgradnje još jednog vrtića i jedne škole. U naselju Stepa Stepanović izgrađeno je 4.616 stanova. Očekuje se da će naselje imati oko 13 hiljada stanovnika.

 

Novogodisnje zagrevanje u Stepi
 
Novogodisnje zagrevanje u Stepi
 

Novogodisnje zagrevanje u Stepi
 

Novogodisnje zagrevanje u Stepi

Napisano pod: Saopštenja, , , , ,

„Plavi orkestar“ i vatromet u ponoć – Restoran „Cantina de Frida“ proslavio pet godina

U sredu, 25. decembra, u restoranu „Cantina de Frida„, sa početkom u 21 čas, nastupio je „Plavi orkestar“ na čelu sa Sašom Lošićem Lošom, koji je svojim glasom i hit pesmama osamdesetih, vratio sve prisutne goste i jugonostalgičare u prošla vremena. „Frida“ je sinoć proslavila i svoj 5. rođendan, što je obeleženo da poseban način, vatrometom u ponoć, specijalno osmišljenim menijem, i okupljanjem poznatih zvanica.

Biljana Frlog, PR menadžer restorana, ističe da je „Cantina de Frida“ jedinstveno mesto u gradu, koje nudi bogat meni, organizuje atraktivne muzičke događaje i garantuje odličnu atmosferu. „Osim što smo prepoznatljivi po specijalitetima – pripremanim po originalnim recepturama latinoameričke i mediteranske kuhinje, Frida se u proteklih pet godina trudila da konstantno animira svoje goste, angažujući najveće zvezde i umetnike sa ovih prostora. Decembar je uvek idealan mesec za proslavu, jer je to mesec radosti i prazničnog opuštanja. Uspešno ispraćamo 2013. godinu, slavimo pet godina rada, i zbog toga smo želeli da ugostimo jedan od najpopularnijih bendova iz osamdesetih godina – bend koji, inače, ne gostuje često u Beogradu.“

Restoran „Cantina de Frida“, nalazi se u srcu prestonice, na obali reke, i pruža potpuni ugođaj tokom cele godine. Ambijent je inspirisan životom istaknute meksičke slikarke Fride Kalo (Frida Kahlo). Njena velika strast za životom bila je i naša inspiracija. Već pola decenije to je mesto gde se sastaju prijatelji da pevaju, plešu, smeju se, uživaju u živopisnim jelima Južne Amerike, vatrene Španije i Mediterana i uzbudljivim pićima i koktelima nazdravljaju svakom novom danu. Mesto na kome ćete osetiti kako istinski pulsira život.

Frida proslavila 5 godina Frida proslavila 5 godina Frida proslavila 5 godina

Napisano pod: Saopštenja, , , , ,

#širidobrotu – Beg iz zamke anoreksije: postoji neko sa kim možete da pričate o tome!

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria koja je u decembru objedinjena sa #širidobrotu tagom, blogerka Maja Petrović je pisala o ljudskosti danas u tekstu

Beg iz zamke anoreksije: postoji neko sa kim možete da pričate o tome!

Viđala sam zastrašujuće fotografije mnogo pre nego što sam videla anoreksiju uživo i mislila sam da znam vrlo dobro kako izgleda anoreksičarka. Ipak, ona prva koju sam ugledala u svom životu me nije šokirala svojim izgledom – već činjenicom da ima 13 godina. Na moje “zašto?” rekla je “htela sam da budem lepa”.  Te noći nisam mogla da zaspim pitajući se zašto ona a ne ja? Ili zašto ona a ne neko meni blizak? I da li joj ima spasa? Želela sam tada da postoji nešto što mogu da uradim i nisam znala šta.

Danas verujem da u moru potresnih stvari, situacija i sudbina koje prolaze pored nas – ne možemo da biramo onu koja će nas pogoditi i koju nastavljamo da nosimo sa sobom. Za mene je ovo trinaestogodišnje dete bilo kao ogromna opekotina koja se desila u sekundi i ostavila ožiljak za naredne godine. Ako je preživela anoreksiju danas ima 25 godina i jedan je od nekoliko razloga što uopšte postoji ovaj blog.

 

Ovde se može pročitati ceo tekst http://www.vitkigurman.com/2013/12/19/anoreksija-lecenje/

Napisano pod: Objava, , , , , ,

#širidobrotu – Zašto je tako malo ljudskosti oko nas?

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria koja je u decembru objedinjena sa#širidobrotu tagom, blogerka Hana Kazazović je pisala o ljudskosti danas u tekstu

Da nije protivzakonito mi bismo i danas spaljivali vještice ili – zašto je tako malo ljudskosti oko nas?

„Jeste, svaki dan ti on izađe sa nekoliko flaša vode u rukama i zalije sva ta stabla. Da nije njega ne vjerujem da bi ijedno preživjelo, znaš i sama od kad nije pala ni kap kiše kod nas“, kaže meni tata.
„A jesi siguran da on to radi onako? Možda je dobio u zadatak da ih zalijeva, na poslu ili od nekog“, i dalje sam sumnjičava.

„Ma jok, znam ga godinama, nema to veze ni sa čim osim sa njegovom dobrom voljom i ljudskosti. On je sam prepoznao da to drveće treba zalijevati i prihvatio se toga samoinicijativno“.

Tako se otprilike odvijao ljetos razgovor između mog tate i mene, o komšiji koji je čitavo ljeto zalijevao desetak mladih stabala u parku ispred naše zgrade. Stabla zasađena nekoliko mjeseci ranije, jedva par centimetara prečnika, ne bi sigurno opstala da njega nije bilo. Bila sam fascinirana pričom i oduševljena činjenicom da takvi ljudi postoje. „Kako se on samo sjetio toga?“, pitala sam se u sebi. Mislim, ako ćemo iskreno, mnogima možda ne bi bilo teško učiniti istu stvar, ali bi prvoj meni neko morao reći „Znaš, Hana, ono drveće teško može opstati bez vode pa ako imaš vremena hajde, molim te, da ga zaliješ ponekad?“

Ovde se može pročitati ceo tekst http://www.bosanka.net/da-nije-protivzakonito-mi-bismo-i-danas-spaljivali-vjestice-ili-zasto-je-tako-malo-ljudskosti-oko-nas/

Napisano pod: Objava, , , , , ,

Strane

Arhiva saopštenja

RSS Distribucija saopstenja FB Fun Page

  • Desila se greška; dovod verovatno nije dostupan. Pokušajte kasnije.

Unesite svoju adresu e-pošte da biste se prijavili na ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.

Pridružite se 7 drugih pratioca