Saopštenja za javnost

Ikonica

Bogata ponuda Turske na Sajmu turizma u Beogradu

Dečiji hor, nagradne igre i obilje dobre zabave sa predstavnicima turske kulture i umetnosti kao i poznatim ličnostima iz Srbije su samo deo onoga što Vas očekuje ako posetite štand Republike Turske, u Hali 1 na Sajmu turizma u Beogradu  od 27.  februara do 2. marta.

četvrtak, petak i subotu u 11:00h gosti će imati priliku da uživaju u kulinarskim specijalitetima turske kroz degustaciju tradicionalne turske hrane, koja je poznata širom sveta. Dok je za 15:00h, tokom tri dana, predviđeno druženje turske ebru umetnice Nurten Šišman (Nurten Sisman) sa posetiocima koji  će imati priliku da se oprobaju u ebru umetnosti – umetnost slikanja na vodi, i steknu nova iskustva. Ovaj vid turske umetnosti ukrašavanja papira svoju najčešću primenu našao je u kaligrafiji.

petak 28.02 u 14:00h gosti Republike Turske na Sajmu turizma će biti popularna pevačica Ana Kokić i vaterpolista Nikola Rađen.

U subotu, 01.03.  u 12:00h dečiji hor „Srbija u ritmu Evrope“ izvešće himne Republike Turske i Srbije i nekoliko pesama na srpskom jeziku, a nakon ovog umetničko- zabavnog nastupa, u 12:30h sledi dečija radionica  gde će najmlađi posetioci sajma slagati slagalice.

A kao glavna atrakcija tog dana u 16:00h sledi izvlačenje dobitnika nagradne igre. Prva nagrada je, dva puta po 7 dana u Peak hotelu u Istanbulu za dve osobe, druga nagrada je Istanbul city tour 3 dana za dve osobe,  treća nagrada je 4 dana za dve osobe u Istanbulu i četvrta nagrada je tri letovanja u Alanji za dve osobe.

Sajam turizma je idealna prilika da već sada izaberete neko od poznatih turskih letovališta za odmor. Kancelarija za kulturu i turizam Ambasade Republike Turske vam želi dobrodošlicu na Sajam turizma i očekuje vas da uživate u sadržajima koje je pripremila.

Činjenice i podaci:

  • Sajam turizma traje od 27. februara do 2. marta 2014. godine
  • Štand Republike Turske nalazi se u Hali 1 Beogradskog sajma
  • Republika Turska je 6. najpopularnija turistička destinacija na svetu
  • Turska kuhinja smatra se jednom od tri glavne svetske kuhinje
  • Ebru je tradicionalna turska umetnost ukrašavanja papira. Koriste se isključivo prirodne, zemljane boje i četkice od konjske dlake sa drškama od stabla ruže
  • Zvanični sajt Kancelarije za kulturu i turizam republike Turske www.posetitursku.com
  • Zvanična facebook stranica www.facebook.com/PosetiTursku i twitter stranicahttps://twitter.com/posetitursku
Advertisements

Napisano pod: Saopštenja, , , , ,

Blogerska vitaminska biblija: dnevne potrebe i superhrana

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria blogerka Maja Petrović je napisala veoma zanimljiv tekst:

Blogerska vitaminska biblija: dnevne potrebe i superhrana

Znam da isčitavanje tekstova o vitaminima nije ni malo zabavno. Kad se krene od onog prvog na listi koji je obično rastvoriv u vodi, pa dok se upamti koji je od njih zadužen za živce, koji za imunitet a koji za nokte i pluća – sve se zaboravi dok se stigne do vitamina topivih u mastima. Ova konfuzija može čak i da vas natera da odete do pekare na prazan burek – samo zato što u njemu nema tih vitamina koji su vas vas umalo oterali u potpuni očaj.

Znanja o vitaminima su nužna i neophodna da ne bi vadili novčanik za nešto na čemu piše da je „puno vitamina E“ a u realnosti nema ni 5% dnevnih potreba ili da vam se prstići ne bi lepili za proizvode koji su navodne „vitaminsko-mineralne bombe pune zdravlja“ dok se zapravo radi o bezveznim keksićima sa margarinom i veštačkim vitaminčičima. Treba vam svo to znanje i kada pomislite da nije loše da se zbog imuniteta nakljukate Oligovitom na svoju ruku bez znanja o tome da on zapravo služi za otvaranje apetita.

Još više vam ovo znanje & umeće treba da bi bili 100% sigurni da ne smete da kažete „ne“ kad vam nude zdrave grickaliCE i pićenCE. 🙂

Zato ćemo ovaj put malo da pojednostavimo stvari! Prvo i osnovno što vam treba je saznanje da su vam svi ovi vitamini i minerali preko potrebni. Čak i da nemate elementarnu predstavu čemu koji služi – i dalje vam trebaju. Tačka.

Ako ne zapamtite čak ni odokativno koja količina kog vitamina i minerala vam je potrebna i nemate nameru da memorišete ni jednu jedinu cifru – opet ni to nije problem. Glavna fora je da pogledate ko su biljni i životinjski šampioni, velemajstori i superheroji kada su konkretni vitamini i minerali u pitanju i da ih malo češće bacite na svoj tanjir. Nakon ovog teksta ne treba da radite matematiku nego samo treba da jedete – a to bar nije teško. 🙂

Ovde se može pročitati ceo tekst www.vitkigurman.com/2014/02/09/vitamini-minerali-superhrana/

Coca-Cola

Napisano pod: Obaveštenja, , , , , ,

Publika uživala u nasupu Kristala

Održan treći „Amstel unplugged“ koncert u Ustanovi kulture Starog grada Parobrod

Nastupom muzičkog benda „Kristali“ u Ustanovi kulture Starog grada „Parobrod“ nastavljena je sezona kreativnih unplugged muzičkih nastupa, na kojima se bendovi predstavljaju u svojim neobičnim izdanjima. „Kristali“ su akustičnim nastupom u Parobrodu izveli numere iz svoje 20 godina duge karijere i tako publiku zabavili svojim poznatim hitovima.

Popularni bend „Kristali“ specijalno za nastup u Parobrodu, izveo je svoje pesme u novom aranžmanu, pa su ljubitelji kvalitetnog pop-rok zvuka mogli da uživaju u drugačijim varijantama pesama „Menjam se„, „Ustani kreni„, „Sasvim sam„, „Osmi dan“ i drugim numerama kojima su Kristali obeležili prisustvo na domaćoj muzičkoj sceni.

Nastavljamo sa serijalom Amstel unplugged u UK Parobrod. Mislim da su novim zvukom Kristali dodatno osvežili svoje pesme, a publici se to očigledno svidelo„, rekla je Milena Rajković, direktorka ustanove kulture Starog grada.

U okviru projekta „Amstel unplugged“ do sada su u UK Parobrodu nastupile grupe Hornsman Coyote & Soundsystem i poznati kantautor Vasil Hadžimanov sa svojim bendom. Koncerti će se u kontinuitetu održavati do maja 2014. godine, a karte će kao i do sada moći da se kupe u UK Parobrod. Naredni koncert, koji će se održati 15. marta u 20.30 sati, rezervisan je za sastav Veliki prezir.

UK Parobrod i kompanija Amstel, udružili su se u realizaciji ove kreativne ideje, kako bi svim ljubiteljima kvalitetnog akustičnog zvuka pružili nezaboravan provod, ali i doživljaj novih mogućnosti izražavanja. Parobrod je tokom protekle tri godine organizovao čak četiri potpuno različita muzička programa, klasičnu scenu, World MusicDasBoot jazz scenu i edicijuRock’n’Dorćoll, sa više od 80 koncerata. UK Starog grada osnovana je u martu 2010. godine i zahvaljujući entuzijazmu zaposlenih, ali i podršci opštine Stari grad, realizovala je više od 500 različitih programa.

22.02.2014.AMSTEL_UNPLUGGED_Kristali_1

22.02.2014.AMSTEL_UNPLUGGED_Kristali_6

22.02.2014.AMSTEL_UNPLUGGED_Kristali_4

22.02.2014.AMSTEL_UNPLUGGED_Kristali_3

 

Napisano pod: Saopštenja, , , , ,

Kako da se borimo protiv predrasuda o ženama?

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria blogerka Hana Kazazović je napisala veoma zanimljiv tekst:

Kako da se borimo protiv predrasuda o ženama?

“Izvolite, kako vam mogu pomoći?”, pitam čovjeka koji je ušao u radnju.

“Interesuje me cijena majica sa štampom, kad bih naručio dvadesetak komada, koliko bi koštala?”, odgovara.

“Šta bi trebalo pisati na njima i u koliko boja?”, pitam dalje već uzimajući papir i olovku da izračunam cijenu.

„A ima li gazde tu?”, pita on.

„Ima, gospodine, ja sam gazdarica“, odgovaram.

„Dobro, ali mislim vaš muž kad dolazi, da dođem tada?“, nastavlja on.

„Pa nema njega, ja sam sama gazdarica, radnja je moja i nemam muža uopšte“, odgovaram.

„Aha, u redu“, klima glavom.

Izračunam mu cijenu, napišem na papir koji on uzima i odlazi.

Razgovor koji ste pročitali se odigrao nekoliko puta u mom životu, u periodu dok sam bila privatna poduzetnica, vlasnica prvo jedne vrste grafičkog ateljea, a kasnije prodavnice suvenira i poklona. I nije uvijek moj sagovornik bio muškarac, znale su to biti i žene. Jednostavno, često se dešavalo da pojava mlade ženske osobe uz pojam vlasnica – gazdarica ne nailazi na razumijevanje, odnosno prihvatanje. Mnogi su čak odustajali od kupovine ili naručivanja posla zbog toga što nisu imali mušku osobu, pravog gazdu sa druge strane.

Nisam tome pridavala preveliku pažnju ali mi je bilo interesantno. U suštini sam tek tada počela shvatati da predrasude zaista vladaju oko mene. Jer, priznajem, do tada nisam imala priliku da ih osjetim na svojoj koži. Odrasla sam u porodici koja je živjela muško-žensku ravnopravnost. Mama i tata su mene i brata odgajali potpuno jednako. Sjećam se svojih igračaka autića jednako kao što pamtim i lutke, a sve kućne poslove su mama i tata dijelili jednako. U stvari, moram priznati da je nekako pranje suđa uvijek bio više tatin posao. Kao anegdota se prepričava i komentar mog brata kad je kao mali ugledao Radu za mašinom za šivenje „Aaaaa, svašta, prvi put vidim da žene šiju!“ I nikad mi niko u životu nije rekao „To nije za tebe – moraš to ovako jer si žensko“.

Gledajući situaciju oko sebe mislim da je upravo taj moj odgoj najviše zaslužan za to da sam u mnoge stvari ulazila ne razmišljajući o tome da možda i nisu baš uobičajene i da postoje oni koji na njih gledaju kao nešto ne baš uobičajeno. Sjećam se kad mi je muž (tad momak) pričao kako mu je poznanik, sam takođe vlasnik jedne male radnje, bar dvadeset puta rekao kako se divi meni jer se borim sa tom svojom radnjom u ovakvim vremenima. Pitala sam sa čuđenjem što mi se divi kad se nalazimo u istoj situaciji, vremena ista meni kao i njemu. A na to mi on odgovori „Pa znaš, žensko si, pa zato“.

I jesam, stvarno jesam, mada neću nikad reći da to što sam žensko ima uticaja na moje poslovne odluke. Ja sam sa tom svojom radnjom propala ne zato što sam žensko, nego zato što nisam imala sva potrebna znanja da bih opstala. I zato što nisam bila spremna na rizike. Pošto znam dosta muškaraca koji su takođe propali sa svojim biznisima i koji takođe više vole igrati na sigurno, znam da sve to nema nikakve veze sa polom, odnosno sve zavisi od toga kakvi smo i šta znamo raditi…

Ovde se može pročitati ceo tekst www.bosanka.net/kako-da-se-borimo-protiv-predrasuda-o-zenama

Coca-Cola

Napisano pod: Obaveštenja, , , , , ,

Biljana Jovanović, vlasnica modne kuće „Luna“ jedina dama među finalistima prestižnog priznanja EY Preduzetnik godine

Biljana Jovanovic - vlasnica modne kuce Luna

Međunarodna revizorsko-konsultantska kompanija Ernst & Young sinoć je po drugi put u Srbiji dodelila nagradu za preduzetnika godine. Jedina dama među šest finalista bila je Biljana Jovanović vlasnica modne kuće „Luna“ iz Požarevca, a nagradu je poneo Rade Ljubojević, vlasnik preduzeća „Sirogojno Company“.

Posle više od dve decenije rada, Modna kuća Luna zasluženo je ušla u finale ovog prestižnog priznanja. Nastala 1990. godine u Požarevcu, danas broji preko 160 stalno zaposlenih i isto toliko spoljnih saradnika. Osim sopstvenog lanca maloprodajnih objekata i proizvodnog prostora na vise od 3000m2, „Luna“ je danas stabilan i uspešan poslovni sistem, koji je predvođen modernim menadžerskim timom i krativnim dizajnerskim timom razvio franšizu na visokom nivou. Izvozeći preko 40% svog asortimana, Luna je danas jedna od vodećih modnih robnih marki na tržištu Srbije, Crne Gore, Bosne, Slovenije, Hrvatske, Norveške, Makedonije, Slovačke i Švedske, sa tendencijom daljeg širenja. Kompanija kontinuirano investira u proizvodne procese, opremu i alate, ali pre svega u inovativnost i kreativnost svojih zaposlenih.

Biti finalista ovog prestižnog priznanja još jedna je potvrda predanog i uspešnog rada „LUNA“ tima. Nagrada EY Preduzetnik godine je prva i jedina globalna nagrada ovog tipa koja se dodeljuje izuzetnim pojedincima koji grade i razvijaju uspešne, rastuće i dinamične kompanije.

Nagrada EY Preduzetnik godine

Napisano pod: Saopštenja, , , ,

Coca-Cola na Super Bowlu – Patriotizam ili rasizam

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria bloger Vladimir Vulić je pisao o Super Bowl- u u tekstu:

Coca-Cola na Super Bowlu – Patriotizam ili rasizam

Super Bowl je naziv za finalnu utakmicu Nacionalne fudbalske lige (NFL), najvišeg ranga profesionalnog takmičenja  u američkom fudbalu u SAD. Kompletan spektakl koji je razvijen oko Super Bowla, i uključuje brojne žurke, festivale, koncerte i promocije, se zove „Super Bowl vikend“, dok je sam dan odigravanja utakmice poznat pod imenom „Super Bowl nedelja“ i mnogi ga smatraju de facto nacionalnim praznikom u SAD.

Dan u godini u kojem se pojede najviše hrane u SAD je Dan zahvalnosti, a odmah na drugom mjestu se nalazi Super Bowl nedelja. Super Bowl je najgledaniji televizijski program u SAD – preciznije, na listi najgledanijih TV programa u istoriji, prva četiri mjesta drži Super Bowl (na petom mjestu je poslednja epizoda popularne serije M*A*S*H)! Kada su u pitanju sportski događaji u SAD, na listi 20 najgledanijih prenosa svih vremena, 18 su sa Super Bowla. Super Bowl je drugi najgledaniji sportski događaj na svijetu koji se organizuje svake godine – prvo mjesto neprikosnoveno drži finale UEFA Lige šampiona.

Posledica ogromne popularnosti i gledanosti Super Bowla je atraktivnost reklamnog prostora u toku same utakmice. Kompanije se naprosto utrkuju da zakupe prostor za svoju reklamu u toku prenosa, pa cijene dostižu rekordne vrijednosti. Tako je prosječna cijena zakupa za reklamu od 30 sekundi u toku ovogodišnjeg Super Bowla iznosila nevjerovatnih 4 miliona dolara!

Vremenom su kompanije i njihove reklamne agencije počele da se „takmiče“ ko će imati najbolju reklamu na Super Bowlu te godine, pa su reklame postale podjednako važan dio Super Bowla kao i sama utakmica. Jedna od prvih kultnih Super Bowl reklama je Coca-Colina iz 1980. godine, u kojoj mladi navijač nudi Coca-Colu kao osvježenje igraču Pittsburgh Steelersa, i jednom od najboljih odbrambenih igrača u istoriji, „Mean Joe“ Greeneu, koji mu u znak zahvalnosti poklanja svoj dres. Ova reklama, popularno poznata kao „Hey Kid, Catch!“, se smatra jednom od najboljih reklama svih vremena. Pepsi je poslije mnogo godina napravio svoju parodiju na ovu reklamu sa Davidom Beckhamom i mladim navijačem Juventusa u glavnim ulogama.

Što je to toliko revolucionarno u ovoj reklami, da je Coca-Cola odlučila da upravo nju prikaže na Super Bowlu XLVIII? Činjenica da je jedna od najpopularnijih američkih patriotskih pjesama, pored engleskog, ispjevana u reklami na još sedam stranih jezika – španskom,  hebrejskom, arapskom, senegalskom francuskom, mandarinskom (grupa dijalekata kojima se govori u najvećeg dijelu sjeverne i jugozapadne Kine), keres (porodica sjevernoameričkih indijanskih jezika iz Novog Meksika) i tagalogu (najrasprostranjeniji jezik na Filipinima)!

Teško da postoji neki brend koji bolje odslikava američki duh i jedinstvo od Coca-Cole. Decenijama je u Coca-Colinim reklamama predstavljan ideal – ideja po kojoj su ljudi jedno, bez obzira na razlike. Povezuju nas jednostavne stvari, kao što su osmjeh, pjesma i Coca-Cola. U konkretnom slučaju, poruka za Amerikance sa Super Bowla XLVIII je jednostavna – bez obzira na porijeklo, boju kože, seksualnu orijentaciju, običaje i način žvota, svi su jedno – svi su Amerikanci. Amerika je jaka upravo zbog toga što može da apsorbuje snove, talente, znanja i vještine hrabrih ljudi iz svih krajeva svijeta, a da pri tome ne uništi njihove nacionalne kulture. Coca-Cola je, u međuvremenu, objavila još moćniji video, koji dodatno objašnjava reklamu…


Coca-ColaOvde se može pročitati ceo tekst http://digitalizuj.me/2014/02/coca-cola-na-super-bowlu-patriotizam-ili-rasizam/

 

Napisano pod: Obaveštenja, , , , , ,

Goodyear za bezbednu vožnju

Mirko Alvirovic i Joze StruznilkSa željom da doprinese što kvalitetnijoj obuci vozača, kompanija Goodyear Dunlop Sava Tires d.o.o. iz Kranja u Sloveniji potpisala je Ugovor o saradnji sa Nacionalnom vozačkom akademijom NAVAK. Bezbednost u saobraćaju jedan je od osnovnih segmenata poslovanja kompanije Goodyear. Svoj doprinos na tom polju ostvaruje putem proizvoda visokog kvaliteta, ali i kontinuiranim ulaganjem u edukaciju i informisanost vozača. Zahvaljujući novootpočetoj saradnji, obuka polaznika ispitno-edukativnog centra NAVAK, kao prve škole bezbedne vožnje u Srbiji, biće unapređena upotrebom pneumatika odličnih performansi.

„Briga za bezbednost je jedan od glavnih prioriteta Goodyear kompanije širom sveta. Pored ulaganja u inovativne tehnologije za proizvodnju tehnološki naprednih i sigurnih pneumatika, u poslednjih nekoliko godina sve više i više pažnje i sredstava usmeravamo i na druge projekte, koji za cilj imaju povećanje bezbednosti na putevima“, istakao je Jože Stružnik, direktor prodaje kompanije Goodyear.

Bezbednost svih učesnika u saobraćaju motiv je niza društveno-odgovornih aktivnosti koje je kompanija do sada uspešno realizovala na brojnim tržištima u okviru kojih posluje. Serija kampanja koje za cilj imaju edukaciju vozača otpočela je pre pet godina. Do sad je brojnim vrtićima i školama podeljeno preko 50.000 zaštitnih reflektujućih prsluka, koji su osnovno sredstvo za zaštitu najmlađih učesnika u saobraćaju. Pre tri godine svim opštinama u Sloveniji upućen je javni poziv za prijavljivanje za donaciju pokazivača brzine, elektronskih uređaja koji po potrebi upozoravaju na neophodnost smanjenja brzine. Ukupno je donirano 26 takvih uređaja, koji su namenski pozicionirani u blizini obdaništa i škola. Zbog uspeha ovih i sličnih akcija u regionu, kompanija Goodyear se odlučila na korak prenošenja dobre prakse u poslovanju i na teritoriju Republike Srbije. Investiranje u projekat koji doprinosi većoj informisanosti vozača i njihovoj što kvalitetnijoj obuci ima za cilj povećanje stepena zaštite velikog broja učesnika u saobraćaju.

Informacije o kompaniji Goodyear Dunlop Sava Tires

Goodyear Dunlop Sava Tires, d.o.o., je jedan od vodećih proizvođača pneumatika u jugoistočnoj Evropi sa 90 godina iskustva u gumarskoj industriji. Kompanija je od 2004. godine u stoprocentnom vlasništvu Goodyear Dunlop Tires Europe B. V. Danas je u Goodyear Dunlop Sava Tires zaposleno više od 1.400 radnika.

Goodyear Dunlop Sava Tires proizvodi, odnosno prodaje, pneumatike za putnička, poluteretna i teretna vozila, pneumatike za poljoprivredne, industrijske i građevinske mašine, pneumatike za motocikle i unutrašnje gume. Prodajni program čine pneumatici pet robnih marki: Goodyear, Dunlop, Sava, Fulda i Debica. Naši pneumatici donose bezbednost i udobnost vozačima na putevima širom sveta, jer više od 90 procenata pneumatika prodajemo u evropskim i drugim državama preko prodajne mreže koncerna Goodyear. Za više informacija o našim pneumaticima posetite internet strane www.goodyear.siwww.dunlop.siwww.fulda.si i www.sava-tires.com.

Informacije o korporaciji Goodyear

Goodyear je jedan od najvećih proizvođača pneumatika na svetu. Zapošljava oko 72 hiljade ljudi, a proizvodnju ima u 55 pogona koji se nalaze u 22 države u svetu. U svoja dva Centra za inovacije, Akron u Ohaju i Colmar-Berg u Luksemburgu, Goodyear nastoji da razvija najnaprednije proizvode i usluge koji u svojoj branši postavljaju standarde u tehnologiji i performansama. Za više informacija o korporaciji Goodyear i njenim proizvodima posetite internet stranuwww.goodyear.com.

Napisano pod: Saopštenja, , , , , , ,

Vinsent Sabo novi CEO kompanije New Frontier Solutions

Vincent_Sabot CEO New Frontier SolutionsVinsent Sabo (Vincent Sabot) imenovan je za CEO-a kompanije New Frontier Solutions GmbH od 1. februara 2014. godine. Kompanija New Frontier Solutions deo je New Frontier Group, u sklopu koje posluje i domaća firma Saga. Kompanija je vodeći provajder rešenja i usluga u oblasti informacionih tehnologija na području Centralne i Istočne Evrope i šire zahvaljujući mreži kompanija u 17 zemalja.

Kao član izvršnog menadžment tima, Vinsent Sabo biće odgovoran za osnovna poslovna rešenja u Centralnoj i Istočnoj Evropi, Rusiji, Poljskoj i Turskoj. Prethodno je radio na poziciji COO i generalnog direktora kompanije Siemens Convergence Creators, sa sedištem u Beču, koja ima više od 2000 zaposlenih u devet zemalja i posvećena je razvoju softvera i usluga za sektore telekomunikacija, medija, energije, transporta, aviotransporta i bezbednosti. Proveo je 18 godina u IT i industriji telekomunikacija, radeći za Alcatel u Štutgartu, Beču i Parizu, za Siemens Com u Minhenu i Kazablanki, i u kompaniji Siemens IT Solutions & Services u Minhenu.

„Radujem se zajedničkom radu sa timom New Frontier Group-a, koji je postigao impresivan uspeh u IT industriji u Centralnoj i Istočnoj Evropi tokom proteklih sedam godina, koliko postoji“, izjavio je Sabo i dodao: „Moje nove kolege i ja zajedno ćemo odgovarati izazovima jačanja naše liderske pozicije u regionu, postajući istovremeno lider digitalne transformacije za Centralnu i Istočnu Evropu, na korist naših korisnika“.

Predsednik New Frontier Group, Branislav Vujović, tim povodom je izjavio: „Drago mi je što je Vinsent postao deo našeg tima. Sa svojim poznavanjem IT biznisa i dugogodišnjim iskustvom u ovoj industriji, biće vredno pojačanje našem menadžmentu“.

O New Frontier Group
New Frontier Group je vodeći provajder IT usluga u Centralnoj i Istočnoj Evropi, a posluje širom sveta preko mreže svojih kompanija u 17 zemalja. Kompanija ima širok portfolio koji obuhvata konsultantske usluge, integraciju kompleksnih IT rešenja, ali i sopstvene IP proizvode i usluge. U 2013. godini, Gartner je proglasio New Frontier Group jednom od 10 najboljih kompanija u oblasti IT usluga u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Sa rešenjima obuhvaćenim brendom „Missing Link“, New Frontier Group je predvodnik digitalne transformacije. Ima sedište u Beču, a u 2012. godini kompanija je ostvarila prihode od 195 miliona evra.
Za više informacija o New Frontier Group posetite: www.newfrontier.eu, a ako želite da saznate više o digitalnoj transformaciji, pogledajte: http://missinglink.newfrontier.eu/

O Sagi
Od svog osnovanja 1989. godine, Saga je kompanija koja nudi ICT usluge pre svega velikim i srednjim kompanijama na tržištu, u industrijama gde je ICT od ključne važnosti za postizanje uspeha. Od 2005. godine Saga je po prometu sistem integrator broj jedan u Srbiji i evidentni lider na tržištu, a u regionu se nalazi na petom mestu. Tokom svog postojanja ostvarila je partnerstva sa više od 70 renomiranih preduzeća iz ICT industrije. Konstantno se širi u regionu i investira u zaposlene, njihovo obučavanje i povećanje njihovog nivoa znanja i veština. U 2009. Saga je postala deo New Frontier Group – najperspektivnije grupacije ICT preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Za više informacija o Sagi posetite: www.saga.rs

Napisano pod: Saopštenja, , ,

Priče Petkom: Po (kalorijskoj) ljestvici gor i dol :)

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria blogerka Tadeja Bjažević je pisala na temu – Kalorije, tekstu

Priče Petkom: Po (kalorijskoj) ljestvici gor i dol 🙂

U našoj se kući ne spominje riječ dijeta. Verbum non gratum.

Što ne znači da smo nesvjesni potrebe za istom. Umjesto nje koristimo sintagmu, svojevrsni eufemizam „morali bismo prestati“.

Što je zapravo i daleko bliže istini. Morali bismo prestati s nekim navikama i/ili količinama u kojima te navike prakticiramo.

Čitav život se patim s prekomjernom težinom i igram s njom yo-yo, u kojem u pravilu prije ili poslije pobijedi ona. Ni genetika mi baš nije sklona, a babi Kati ne bih zamjerila da mi je umjesto sklonosti debljanju, ostavila u nasljeđe plave oči. 🙂 Kad sam debela svi tvrde da sam pljunuti tata, kad smršavim kunu se da sam ista mama. 🙂

Ono što nikada nisam radila, brojanje je kalorija i kalorijske vrijednosti namirnica i jela. Zaključila sam da si od takvog brojanja, mogu još samo uz kile priskrbiti i solidan OKP. Kad jednom shvatiš, a ako si debljanju sklon shvatiš vrlo rano, što te deblja, a što ne, preostaje samo izbjegavanje određene hrane ili uzimanje iste u apotekarskim količinama ne bi li gaduru prekomjerne težine pobijedio ili barem sveo u prihvatljive okvire.

A bilo je perioda kad sam u tom nadmudrivanju, opako vodila.

I ima nečeg, upravo ovisničkog, u osjećaju kad ti poispadaju ključne kosti. 🙂

Međutim, meni to ne uspijeva onako lako, kao što je to nekima dano. Moguće je, ali uz doista minimalne količine hrane, gotovo apotekarske, i uz višesatno dnevno bavljenje sobom u smislu vježbanja i svega pripadajućeg, čak do granice trapljenja.
No, ako to nije nešto što vam je prirodno i radite to samo zato što morate, prije ili poslije i od toga se umorite i koliko god vam one ključne kosti i još niz bonusa pride, čine gušt, to postaje kontraproduktivno, a vi grintavi i opsjednuti time da zato što ste nešto pojeli, morate dva ili tri sata izvoditi bijesne gliste da to potrošite. Uz takav režim rijetko vam ili nikada ostaje vremena za bavljenje stvarima koje ne uključuju fizičku aktivnost u kojoj se plazi jezik do poda i znoj može žmikati. I nažalost, uz sav trud koji ulažete godinama da bi se s time srodili, to prirodno ne postane i negdje u sebi doživljavate to kao samonametnuti policijski režim. Jer zapravo ste konstantno željni one ugode koju određena hrana, pojedena u slobodnim količinama, ili barem malo više od mizernih količina, u vama izaziva. Kompenziranje takve ugode, ugodom koju pruža osjećaj da u dućanu možete ući u gotovo sve što poželite, da vas nigdje ništa ne žulja, da ste sami sebi lagani ili barem laganiji, ima svoj rok trajanja. Jer kila više ili manje, ne čini vas sretnijima ni pametnijima i ne mijenja bitno stvari u životu ili ih barem nikad nisu mijenjale kod mene. Niti jedna kardinalno važna stvar u mojem životu nije se dogodila u mršavim ili mršavijim vremenima, baš obrnuto.
Jedino se u tim periodima nikad nisam bavila hobijima koji su iziskivali manje fizičke aktivnosti i kretanja, a i kuhanje sam svodila na nužno.

Ali ako se pritom hranom i pripremom hrane pokušate i poluprofesionalno baviti, muke su upravo Tantalove.

 

Ovde se može pročitati ceo tekst http://doubletkitchen.blogspot.com/2014/01/price-petkom-po-kalorijskoj-ljestvici.html

Napisano pod: Obaveštenja, , , , , ,

Rasla sam pored Dunava, pored dobrih starih alasa… Nisam, lažem, ali…

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria blogerka Mahlat je naisala zanimljiv tekst

Rasla sam pored Dunava, pored dobrih starih alasa… Nisam, lažem, ali…

Ako ste kao ja imali sreću da odrastate na obali mora i nesreću da odrastate u gradu koji ima reku koja se od običnog potoka razlikuje samo po širini, hoću reći, običan potok možete da preskočite a Lepenicu ne možete, onda vas sigurno pesma „Dunave, Dunave, moje more“ ubedi da Dunav jeste neko malo manje more i da kraj njega sviću najlepše zore, bar u ovom kontinentalnom delu.

Kako god, ja koja nisam rasla uz Dunav, stalno sam zavidela onima koji jesu, koji mogu, kad im sve dozlogrdi da odu, sednu na obalu, zarone stopala u vodu, misli u nebo i priušte sebi beg od svega. Ili onima koji ujutru mogu da uskoče u Dunav, izgrle se sa njim i tako blagosloveni tom ljubavlju sa rekom imaju snage da prežive dan. Nemoguće je da ne mislite tako i da sve one pesme u kojima je opevana ova veličanstvena reka doživite celim svojim bićem. I s merakom pevate – Rastao sam pored Dunava, kao da stvarno jeste.

Odrastati uz more nosi sa sobom i one dane kad bura mrzne kosti a u nozdrve vam se uvlači miris soli. Čaša slatkog domaćeg prošeka da vam zagreje krv.

Susret sa košavom, koju mi iz nepodunavskih krajeva nemamo, takođe ledi kosti, mrsi kosu, miriše na vodu i čašu domaćeg kuvanog vina sa karanfilićem. Čitava ljubavna priča u kojoj vas niko ne drži za ruku već vas grli sa svih strana. Znam, vama kojima su Dunav i košava tako svakodnevna pojava kao trotoar po kome hodate, osećaj nije isti.

Prvi susret sa Dunavom koji nikada pre toga nisam videla. Škola, čas poznavanja prirode, ili geografije, prvi razredi, i komplikovano ime – Švarcvald – planine koja je ko zna kada iznedrila Dunav i poklonila nam ga.

Drugi susret – čas muzičkog – Štraus, Na lepom, plavom Dunavu i tekst – Čuješ li ti taj šum, taj glas, ostatka teksta se sećam kao kroz maglu, ali zamišljah i taj šum, i taj glas, i maglicu koja se diže sa tla i brod koji nam poručuje „da će k nama opet doć.“

Treći susret sa Dunavom, u stvari ko zna koji, ali prvi onaj kad niko iza vas ne vrišti da se ne približavate da ne biste upali i završili u Crnom moru, kad možete da poimate svet oko sebe sami, a ne po instrukcijama, ja, dvadesetak godina, stojim na obali Dunava, na Dorćolu, u glavi mi odzvanja valcer i gledam u Dunav koji uopšte nije plav. Realno nije plav. Ali, realno, uvek će ostati plav, jer to plavo je u stvari emocija. I još nijednom nisam stajala uz Dunav a da nisam, sa onim lalala, na mestima gde ne mogu da se setim teksta, pevušila – „kad Suuunca žaaar nad valom sja“, i bez obzira što realno nije plav videla plavu, široku, snažnu reku. Jer, znate kako kažu – lepota je u oku posmatrača.

 

Ovde se može pročitati ceo tekst http://mahlat.rs/rasla-sam-pored-dunava-pored-dobrih-starih-alasa-nisam-lazem-ali/

Napisano pod: Obaveštenja, , , , , ,

Strane

Arhiva saopštenja

RSS Distribucija saopstenja FB Fun Page

  • Desila se greška; dovod verovatno nije dostupan. Pokušajte kasnije.

Unesite svoju adresu e-pošte da biste se prijavili na ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.

Pridružite se 9 drugih pratioca