Saopštenja za javnost

Ikonica

Uticaj fudbala na ljubavni život

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria blogerka Maja Petrović je napisala veoma zanimljiv tekst:

Uticaj fudbala na ljubavni život

Fudbal ne volim. Kad god vidim dvadesetak muškaraca koji jure po terenu za jednom loptom, zapitam se što ne daju svim muškarcima na svetu po jednu lopticu – pa nek se igraju. Hranu volim. Mogla bih iskreno da navijam samo uz 24Kitchen 🙂 Ipak, znam koliko su su i fudbal i hrana zajedno obeležili neke trenutke mog života…

U početku bi buka…

Prve nelagodnosti vezane za fudbal su me potkačile davne 1998. godine. Beše neko prvenstvo a koje nemam pojma, jer ih ima ih previše da bi ih prosečno žensko popamtilo. Nestao otac. Nestao brat. Nestao najbolji drug. Nestali i svi udvarači – što mi je teško palo u tadašnjoj 21. godini života, po krasnom letnjem vremenu ko stvorenom za očijukanje.

Telefon mrtav da mrtviji ne može da bude. Samo se sa komšijskih terasa čuju muški glasovi koji viču kako je sudija peder (nije politički korektno i izvinjavam se mojim prijateljima gej orjentacije) i kako bi i njihova reumatična baba igrala bolje. Pa ide red psovki. Zatim sledi davanje nadimaka igračima protivničke ekipe pa opet red psovki finiširan najavama ubistava i samoubistava – a zaposlenima u “Lazi Lazareviću” i MUP-u ni traga ni glasa (verovatno i oni gledaju fudbal).

Te godine se zapravo ništa strašno nije desilo. Samo sam uvidela da su muškarci kada je fubal u pitanju malčice šašavi i kreiram ubeđenje da je “vreme prvenstva = vreme samo za mene”. Te godine sam ga utrošila na kuvanje, uključujući i pravljenje pite s mesom.

Fudbalom protiv flerta

Naredne fudbalom izazvane nevolje su nastale 2005. godine. Sećam se da sam flertovala s Perom (a i ne zove se tako). Cvrkućemo sve u šesn’es neko vreme – kad odjednom Pera nestade k’o da je u zmlju propao! Ni SMS ni poziv – pa ni da kao slučajno ušeta u kafić u kome smo se stalno sretali da radimo na tom flertu u povoju. Onda je stigao SMS: “Jeeee! Kurta pobedio Murtu! Slavimo!” – a meni momentalno pade mrak na oči. Em nemam pojma ko su Kurta i Murta niti me je briga – a ne teši me previše ni činjenica da Peru nisu oteli vanzemaljci, pošto je kreten sve vreme gledao TV!

Ako ćemo pošteno, ni te godine se ništa strašno nije desilo. Samo sam shvatila da su muškarci kada je fubal u pitanju luđi nego što sam mislila i da žene koje su načisto nezainteresovane za fudbal moraju da pronađu način da im sve ovo bar malo naplate.

mrtav telefonOni koji vole da gledaju u muške noge su već danima bili okupljeni u ušuškanoj baštici jednog kafića i tukli se za sto namešten tačno ispred video-bima. Pošto sam znala vlasnika, dobila sam baš taj sto za mene i moje drugarice – i to za polufinala i finale 🙂 Nas 6-7 smo kokodakale tokom utakmica a fudbal nismo ni pogledale (ako se izuzme merkanje Zidanove pozadine i odmeravanje Ovenovih ramena).

Višednevna okupacija strateški bitne pozicije i neka besmislena satisfakcija koju sam imala svakako nije rehabilitovala Peru u mojim očima. Ostao je “lik koji ima preteranu naklonost prema momcima u dokolenicama” – pa je utisak ovog prvenstva postao #hot dasa opakog temperamenta: Zidan…

Ovde se može pročitati ceo tekst http://www.vitkigurman.com/2014/04/17/fudbal-svetsko-prvenstvo/

Coca-Cola

Advertisements

Napisano pod: Obaveštenja,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: