Saopštenja za javnost

Ikonica

Održana tribina „Kardiovaskularne bolesti – najveći uzročnik smrtnosti u Srbiji“

Edukacija o prepoznavanju simptoma kardiovaskularnih bolesti je važan segment svakog društva u primarnoj i sekundarnoj prevenciji i važno je da svaki pojedinac utiče na očuvanje sopstvenog zdravlja, jer poslednji podaci pokazuju da od 30% do 50% stanovništva umre pre nego što stigne do zdravstvene ustanove, zaključak je tribine o prevenciji kardiovaskularnih bolesti i smanjenju stope mortaliteta u Srbiji.

Na tribini održanoj u Medija centru, predstavnici Svetske federacije za srce i udruženja koja su pokrenula ovu kampanju govorili su o statističkim podacima i broju obolelih, hospitalizovanih i preminulih, kao i o programima i izazovima u zdravstvenoj politici i sprovođenju mera za unapređenje zdravstvene zaštite.

Predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije prof. dr Biljana Putniković rekla je da podaci pokazuju da među građanima vlada pogrešan utisak da znaju šta bi trebalo da urade pri prvim simptomima koji ukazuju na akutni koronarni sindrom (AKS)i mogu da vode ka srčanom zastoju.

– Savremenom terapijom zdravstvene ustanove su uspele da prepolove smrtnost pacijenata sa AKS koji stignu do bolnica na 5%-8%, međutim najveći problem je neprepoznavanje simptoma i kasno alarmiranje službe hitne medicinske pomoći. Dešava se da pojedinci satima imaju teskobu u grudima i simptome AKS-a, da ništa ne učine po tom pitanju sve dok ne izgube svest, ali i da sami stavljaju alkoholne obloge na grudi koje ni u kom slučaju ne pomažu, rekla je prof. Putniković, ističući važnost sekundarne prevencije i sprovođenja nacionalnog programa „20 do 20″, a koji za cilj ima smanjenje stope obolevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti za 20% do 2020. godine.

Govoreći o važnosti prepoznavanja anginoznih simptoma, kao i preporuci da pacijenti ne pokušavaju sami da leče angiozno stanje, prof. dr Aleksandar N. Nešković, član Udruženja koronarnih jedinica Srbije kaže da na internetu postoje informacije o različitim načinima za lečenje, ali da su terapija i tretman nešto što bi trebalo da ostane u domenu pacijenta i lekara. Takođe, istakao je da je prevencija najefikasniji i najjeftiniji oblik borbe protiv kardiovaskularnih bolesti, a da iako naizgled visoki, troškovi moderne terapije, ne samo da smanjuju smrtnost, invaliditet  i ponovno oboljevanje, već  dugoročno čine zbrinjavanje bolesnika sa AKS jeftinijim za društvenu zajednicu u celini.

– Ljudi sa simptomima infarkta miokarda u razvoju dolaze sami kolima ili čak gradskim prevozom, ili ih do bolnice prevoze rođaci ili prijatelji,  što može da bude vrlo opasno, jer u toku samog prevoza mogu da nastanu po život opasne komplikacije. Ukoliko odmah pozovu hitnu pomoć na telefon 192, ekipa će ih bezbedno transportovati do najbliže bolnice. Na ovaj način bar 50 života u Srbiji godišnje može da bude spaseno, ukoliko se stanovništvo edukuje da prepozna anginozni bol i odmah zatraži pomoć, rekao je između ostalog Nešković.

Na tribinu se putem video linka iz Ženeve uključila Saradnica Svetske federacije za srce (WHF), Lucy Kejtli (Keightley) koja je prezentovala Globalni program za prevenciju kardiovaskularnih bolesti  – 25 do 25, i objasnila značaj uključivanja ovog projekta u nacionalna zakonodavstva.

– U svetu svake godine od kardiovaskularnih bolesti umre oko 17 miliona ljudi, dok je samo poređenja radi smrtnost od HIV-a 5,5 puta manja, a dva puta manja od zloćudnih tumora. Najviši nivo smrtnosti je zabeležen u zemljama u kojima je lični dohodak nizak ili na srednjem nivou. Troškovi lečenja kardiovaskularnih bolesti su u 2010. godini iznosili 863 miliona dolara, dok će projektovani troškovi do 2030. godine iznositi 1.044 milijarde dolara. Cilj do 2025. godine je dostupnost 80% osnovnih i medicinskih tehnologija u lečenju KVB, navedeno je u prezentaciji.

Stručnjak Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, mr sc. med. Nataša Mickovski Katalina, govorila je o faktorima rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti navodeći da su najučestaliji promenjivi faktori rizika na koje možemo uticati promenom načina života pušenje, hipertenzija, fizička neaktivnost, gojaznost, nepravilna ishrana, dislipidemija i dijabetes tipa 2. Ona je takođe istakla da je naučno dokazano da se 50% srčanog i moždanog udara i više od 80% prevremene smrtnosti može sprečiti samo kontrolom tri faktora i to pušenja, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti.

Izazove na putu ka prevenciji i kontroli kardiovaskularnih bolesti predstavio je predsednik Udruženja kardiologa Srbije, prof. dr Zoran Perišić ističući važnost osnivanja STEMI mreže, jer „angio sale ne smeju biti udaljene više od 60 minuta vožnje automobilom“.

– STEMI mreža uključuje koordiniranje medicinskih službi hitne pomoći i kardioloških timova i taj proces bi trebalo da teče bez prepreka, od samog terena pa do zbrinjavanja pacijenata na kardiološka odeljenja. Dobra i jaka STEMI mreža pomaže kompletnom zdravstvenom sistemu, bolnicama i ponajviše obolelima. U ovom trenutku je nedovoljna postojeća mreža i kao društvo je potrebno da učinimo sve da se Srbija pomeri sa poslednjih mesta u Evropi po ovom pitanju, rekao je Perišić.

Prof. dr Miloje Tomašević, predstavio je primere iz Evropskih zemalja i načine na koji su oni uspešno uticali na smanjenje mortaliteta od ovih oboljenja. Takođe je naglasio problem koji preovladava u našoj zemlji, a to je da „dostupnost potrebnih lekova pacijentima u Srbiji nije adekvatna.“

Tribinu je zatvorila predstavnica Udruženja lekara opšte-porodične medicine, dr Aleksandra Cvetković pojašnjavajući šta lekari primarne zdravstvene zaštite mogu da učine i pomognu u tretmanu KVB.

– Težak socio-ekonomski položaj navodi pacijente da se odreknu svoje terapije. Posao izabranog lekara je da ukaže na značaj redovnog uzimanja terapije i eventualno prilagodi terapiju mogućnostima pacijenta. Dogovorom sa pacijentom, tj. ukazujući i na važnost aktivnog uključivanja samih pacijenata u sopstveno lečenje i preuzimanje odgovornosti za svoje zdravlje (povećanjem fizičke aktivnosti, zdravom ishranom- ishrana bogata voćem i povrćem, prestankom pušenja, smanjenjem unosa soli, smanjenjem unosa alkohola i redovnim uzimanjem lekova), smanjiće se mortalitet pacijenata koji su već imali kardiovaskularni događaj i unaprediti kvalitet njihovog života. Po podacima SZO postoji veliki problem u svetu u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama, gde 75% pacijenata ne uzima preporučenu terapiju, a čak i u razvijenim zemljama 50% pacijenata ne uzima tri i više preporučenih lekova neophodnih nakon kardiovaskularnog događaja tj. infarkta, zaključila je Cvetković.

Dozivi zivot logo

Advertisements

Napisano pod: Saopštenja, , ,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: