Saopštenja za javnost

Ikonica

Kako su gusle pomogle Paji Jovanoviću da postane slikar?

Osim što njegova dela dostižu rekordne cene na aukcijama u svetu, Paja Jovanović je slikar koji je živeo i radio u dva veka, koji je ovekovečio vladare i značajne ljude svog vremena, naslikao velike događaji iz naše istorije, život i običaje balkanskih naroda. Njegove slike nalaze se na šemi čuvenih Vilerovih goblena, ali i limenci piva.

Malo je poznato da je, zbog narodne poezije koju su narodni pevači pevali uz gusle, Jovanović poželeo da postane slikar. Brojne njegove slike bile su inspirisane stihovima epskih pesama koje je slušao kao dete, među kojima je Marko Kraljević i vila. Stihove te pesme, koja veliča pobratimsku ljubav, Jovanović je naslikao na slici „Marko, Miloš i vila“.

Na površini od nepunih 0,18 kvadrata, Jovanović je smestio dva velika srpska junaka – Marka Kraljevića i Miloša Obilića, kao i najpoznatiju vilu iz naših narodnih pesama – Ravijojlu. Slikar je naslikao dramatični trenutak, kada natprirodno biće želi da prostreli Obilića zbog lepog glasa kojim peva, a zbog kojeg se Marko Kraljević opustio i zadremao, njišući se u sedlu na svom Šarcu. Pošto je prostrelila pevača, Marko Kraljević kažnjava vilu i tera je da oživi njegovog pobratima. Ravijojla miročkim travama vraća Obilića u život, pretvarajući ga u još idealnijeg junaka nego što je bio.

Ovo ulje na platnu, na kojem razjarena vila Ravijojla vreba Marka i Miloša dok jašu kroz šumu na Miroču, nastalo je u vreme traganja za nacionalnim stilom i formiranja propagandnih nacionalnih poruka. Otuda je i Kraljević Marko predstavljen kao snažni, brkati junak. On je simbol vrline i idealnog heroja – Herkul nacionalnog srednjeg veka, koji kroz stihove uliva nadu narodu pod tuđom vlašću.

Ovu sliku javnost će ponovo moći da vidi u Narodnom muzeju od 28. juna, čije otvaranje je podržalo Zaječarsko pivo akcijom „Otvorimo zajedno Narodni muzej“. U okviru ove akcije, kupovinom specijalne limenke sa Jovanovićevom slikom „Marko, Miloš i vila“, kao i ostalih iz posebno dizajnirane serije Zaječarskog piva, donira se dinar za otvaranje najstarijeg muzeja u Srbiji. U ovom muzeju se između ostalog, čuvaju remek-dela slavnog slikara iz Vršca – Paje Jovanovića, koji je svojom umetnošću, kako je i sam verovao, uticao na očuvanje nacionalnog identiteta.

Advertisements

Filed under: Saopštenja, , , , ,

Da li znate ko je čuveni slikar kog je Šid inspirisao više od Pariza?

Kao što je slavni Van Gog slikao predele francuskih provincija, Sava Šumanović bio je jedan od najvećih srpskih pejzažista koji je slikao sremske predele. Dok su umetnici u potrazi za idiličnim predelima i inspiracijom tada putovali u egzotične krajeve, Šumanović je inspiraciju pronašao u Šidu. Sa više od trista slika sa motivima iz Srema, danas bismo rekli da je Šumanović bio pravi ambasador šidskog kraja.

Iako je živeo, sticao iskustvo i stvarao u Parizu, družio se sa poznatim slikarima svog vremena, Šumanović je poslednje godine života proveo u svom rodnom kraju, pod obroncima Fruške Gore.

„Taj šidski kraj je najslikovitiji kraj i meni najlepši“, rekao je Šumanović jednom prilikom. Te reči potvrđuje i stotine slika koje je naslikao inspirisan sokacima kojima je prolazio, ulicama, krivudavim putevima, crkvom, kućama, njivama, rascvetalim voćkama, šumarcima, periferijom i ostalim njemu dragim motivima iz Šida. Upravo te slike nastale u Šidu smatraju se njegovim najzrelijim delima, jer baš tu, kod kuće, on nalazi sebe i slika u stilu, kako sam kaže – kako zna i ume.

Pošto se kaže da slika govori hiljadu reči, onda je jasno koliko je Šumanović svojim delima rekao o šidskom krajoliku, slikajući ga pod snegom u zimu ili u leto kada boje vibriraju od vrućine letnjeg dana. Taj utisak imao je i novinar Politike koji je pozivao Beograđane da posete Šumanovićevu izložbu u novoj zgradi Univerziteta, danas Filološkog fakulteta, u Beogradu 1939. godine, obećavajući da „ako na izložbi sednete na stolicu u sredini sale i pogledate unaokolo, okolo vas će blistati sunce, lahoriće prijatni vetrić s fruškogorskih strana, vaše oči će se odmarati po zelenoj travi, ležaćete u divnome hladu, tu i tamo devojke će igrati; njihovi vrisci daleko odjekivati“.

Kao i davne 1939. godine, građani će ponovo uživati u pojedinim Šumanovićevim slikama Šida u Narodnom muzeju u Beogradu od 28. juna. S namerom da posle više od 15 godina pomogne otvaranje najstarijeg muzeja u Srbiji, Zaječarsko pivo pokrenulo je akciju „Otvorimo zajedno Narodni muzej“. U okviru ove društveno odgovorne kampanje, za otvaranje Narodnog muzeja biće izdvojen po jedan dinar od svake prodate limenke sa „Motivom iz Šida“ Save Šumanovića, kao i ostalih iz specijalno dizajnirane serije limenki Zaječarskog piva sa remek-delima srpskog slikarstva koja se čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu.

Filed under: Saopštenja, , , , ,

Žena koja je odabrala slikarstvo umesto udaje

„Ako mi zaista želiš sreću onda ćeš i ti od mene očekivati samo da budem slikar a ne udavača,“ poručila je Nadežda Petrović majci u pismu napisanom 1898. godine, nakon što je ostavila verenika i otišla u Minhen da studira, kao prva devojka iz Srbije.

Za ovu poznatu slikarku kaže se da je bila ispred svog vremena. Ne samo kao slikarka, već i kao žena koja je prkosila pratrijahalnom duhu Srbije tog doba. Mnogi smatraju da to ne čudi jer su i njeni roditelji imali napredne stavove za doba u kojem su živeli.

Neposredno pred odlazak u Minhen na školovanje, Nadežda je prekršila neka tradicionalna pravila. Naime, trebalo je da se uda za jednog sudskog oficira. Međutim, Nadeždina nesuđena svekrva tražila je preveliki miraz, pa je mlada umetnica raskinula veridbu. U ondašnjoj patrijarhalnoj Srbiji, odbijanje pregovora oko miraza i raskidanje veridbe izazivali su skandal u društvu.

„Ja se zaista osećam srećna što se ne udadoh, jer da to učinih bila bih samo jedna obična žena, kao i moje prijateljice koje odužuju samo dug prirodi. O mojoj udaji nema govora više, ja hoću da sam slikar a ne žena, žena ima dosta a i ti si ih dosta spremila za taj poziv, no još nemaš slikara,“ napisla je Nadežda majci koja joj osim Nadežde imala još 6 kćerki i dva sina.
U svom naumu da postane slikar je uspela. Nadežda Petrović uvela je savremene evropske slikarske pokrete u srpsko slikarstvo, što ovdašnja umetnička kritika nije najbolje shvatala, izlagala je samostalno, ali i na prvoj Jugoslovenskoj umetničkoj koloniji u Narodnom muzeju, gde se i danas čuvaju njena brojna dela.

Za obnovu najstarijeg muzeja u Srbiji, u toku je akcija „Otvorimo zajedno Narodni muzej“ koju je pokrenulo Zaječarsko pivo. U okviru ove društveno odgovorne kampanje, za obnovu Narodnog muzeja biće izdvojen po jedan dinar od svake prodate limenke sa pejsažom Nadežde Petrović „Drvo u šumi“, kao i ostalih iz specijalno dizajnirane serije limenki Zaječarskog piva sa remek-delima srpskog slikarstva koja se čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu.

Filed under: Saopštenja, , , , ,

Dva veka od Vukove revolucije

Pre tačno 200 godina Vuk Karadžić je „na svijet izdao“ prvi srpski rečnik sa 26.270 reči koje je čuo u narodu, zabeleženih na do tada nov način – reformisanom azbukom.

Ovom knjigom Vuk je pokrenuo jezičku revoluciju koja je preobrazila našu kulturu. U međuvremenu, Vuk je nastavio da beleži šta i kako narod govori, pa 1852. objavljuje drugo, i naravno, prošireno izdanje „Srpskog rječnika“ sa 47.427 reči. Kako li bi reformator srpskog jezika danas „tolkovao“ našu komunikaciju na osnovu reči koje govorimo?

Kao i pre dva veka, Vuk bi svu svoju energiju, znanje, upornost i talenat usmerio na istraživanje jezika koji narod koristi. Uvideo bi da je jezik kojim govorimo drugačiji, apstraktniji, internacionalniji od onog koji nam je on ostavio u amanet. Shvatio bi i da se ne služimo dovoljno reformisanom azbukom za koju se toliko borio.

Kako li bi Vuk napisao SMS nekom svom prijatelju u Beču i obavestio ga da je u Srbiji domaći pivski brend Zaječarsko pivo pokrenulo kampanju sa serijom limenki sa umetničkim delima srpskih slikara, među kojima je i njegov portret, kojima se prikupljaju sredstva za obnovu Narodnog muzeja u Beogradu – s obzirom da se reči brend, kampanja, limenka, sredstva, pa čak ni umetnost, slikar i muzej ne pojavljuju u njegovom rečniku ni jedan jedini put? Ipak, u „Srpskom rječniku“ iz 1818. godine Vuk je bar zabeležio reč „pivo“.

Vukov portret na specijalno dizajniranoj limenci Zaječarskog piva koji je, kako bi narod u to vreme rekao, „molovao“ Dimitrije Avramović, deo je bogate umetničke zbirke Narodnog muzeja u Beogradu koji javnosti ponovo otvara svoja vrata 28. juna. Za obnovu najstarijeg muzeja u Srbiji, Zaječarsko će od svake prodate limenke sa likom Vuka Karadžića, kao i ostalih iz specijalno dizajnirane serije limenki sa remek-delima srpskog slikarstva koja se čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu, donirati po jedan dinar, za koji je Vuk pre 1818. zabeležio da je „nekakav hrišanski, dubrovački ili mletački novac“.

Filed under: Saopštenja, , , , ,

Strane

Arhiva saopštenja

RSS Distribucija saopstenja FB Fun Page

  • Desila se greška; dovod verovatno nije dostupan. Pokušajte kasnije.

Unesite svoju adresu e-pošte da biste se prijavili na ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.

Pridružite se 10 drugih pratioca